Poezija

12:37 AM 4/6/2008
  Sve se u glavi muti,svaka rec je bezutesna...
No sinocni susret je otvorio na srcu jos jednu ranu.
pogledi su se spojili,ona je jurcala kroz usporenu masu ljudi,koja je sto se brze kretala izgledala sve usporenije,konacno stigla je u hol ,oh,ne..opet gomila  ljudi koja  nasrce svi  izlaze,nekuda idu bas kuda idem i ja,zaista  cudo...no ona i dalje ne gubi nadu,trazi poglede plave krupne ispunjene zamisljenoscu.Zasto ga nigde nema?? Ah,zasto ga nee..i
Konaco,smedja jakna i rep koji pada preko,mali svezanj smedje svile,zavezan onako neobavezno.Da to je on,to su njegove ruke pune velicanstvenosti,pokretale su se uvek spontano,bez naglih pokreta.U njenoj glavi je bila pomisao,boze kako je lepota ovog drazesnog bica  beskonacna,njegove crte podsecale su na nesto skriveno odavno samo meni znano,na nesto vredno pomena,na senku iz prohujalih snova,na  nesto sto ipak ne sreces svaki dan.Stajala je dugo ,a te sekunde posmatranja, trajale su kao milioni godina prozivljenih duboko i istinski.Skupljala je hrabrosti da mu pridje,milion zelja  joj se petljalo po glavi,pridji mu,zanemari njegovo ranije odbijanje,ostavi  to po strani,davno izgubljeni ponos,ah,kome to danas sluzi na cast.Sve je zelela da ucini samo za pogled te nesvakidasnje pojave,njegove oci,mislila je ,boze pa ja sam poludela,opsednuta,imala je osecaj da je u njegovom telu sada dok trenuci milionitih delica sekundi lete,poznavala je njegovo telo dobro,kao i dusu,rastopila se u njega,njene oci bi se radosno s puno smirenosti ,s puno ljubavnih talasa pruzale prozracno ka njegovim.Mozda jos samo koji trenutak,uhvatila ga je  za rame, blago stiskajuci,odjedanput ,potno spontano,on se okrenuo.I u momentu,nasmesio se a ona je bila u vasioni,medju oblacima,na nekom velelpnom zamku,u bajci,na prostranoj livadi...Da! Taj osmeh joj je pruzao ,mnogo,citavo prostranstvo,ah,zamisljala je more cvetnih stabala jabuke kako se polako polako penju ka belim oblacima,ti oblaci su bile njgove oci,a stabla svetlost koja je iz njih  polako dopirala.Zatim je blago pruzio  svoju ruku ka njenoj,i ona je takodje,rukovase se zatim se u njenoj dusi uskoleba sva ta  sigurnost, mirnoca,blazenstvo,hrabrost je naprosto... iscezla.Okrenula se i otisla sa pozdravom u poluokretu,brzo ju je sustigao onaj poznati trenutak straha od samoce ,samoce koja zna da rastrgne njenu tananu dusu.Misli su joj potpuno,nestale.Nije zelela da pati,jako ga voli,obozava...cak sta vise niko mu nije dovoljno blizak ,ma ni za prineti.Zasto ,pitala se dugo,surova je ta sudbina  ako je  i ima,govorilo je njeno namuceno srce.Volim ga,boze volim ga,moja hrana bila bi samo nasa ljubav ,niti hleb niti voda,nam ne bi trebala,zatim se u njoj uskolebase suze,zdrhtase joj grudi,zgrci se vilica,i njene smejalice se gorko rasirise,i ponovo pomisli....ne ne moze se ovako zavrsiti...bozee...ja,samo njemu pripadam ja sam njegova druga polovina,pricam tebi jer me ti jedini razumes..eh, glupo je znam jer  je on u kvazi ljubavi sa tom tamo,devojkom,koja nikada nije kraj njega,koja ne zna da mu pruzi paznju,koja ga ne ispunjava ic,ne,..heh..i to je suvise velika rec,za takvo jedno jadno, potpuno ne ispunjenje duse.Kada god bi pozeleo dosla bi mu i oprostila,jer to je prava ljubav ,zar ne,ona ne poznaje granice i zauvek vlada  dusom.Boze reci mi bar ti, da nije prazno razmisljanje moje...suze su navirale dok je posle koncerta pesacila kuci,sve je bilo besmisleno ,ponekad i postojanje ali nada nikada ne prestaje,iako zvuci nemoguce mozda  se dogodi davno sanjani san,,mozda ...nije svemu kraj.
     Usla je u gradski prevoz,sela,blago gledajuci ni ka podu ni kroz prozor,ona u stvari nije gledala nigde,pred njom je gorela  zelja da gleda u njega.Krila se vesto od tudjih pogleda,bila mu je i pogledom verna,i dusom i telom...a telo boli otice iz unutra ,sva ta mesta na kojima su bile njegove usne sada su bolne tacke bez izlecenja,predpostavljate sta bi je izlecilo
  Hahahhaha,samo,pa makar,jos onako jedan onaj pogled njegov,pun uzbudjenja i smirenosti u isti mah.Da je zacara,i nestane kao vetar pun slatkih uzdaha,.,.,mir je zavladao u njenoj dusi ,sada cuti i bori se protiv talasa tuge koji zele da je sruse,i poruse njeno poljuljano srce..
 

Ne sanjam, ne trepcem,ne lazem, ne trazim nista.
Jedino uzdisem za tobom,ponekad vidim tvoju senku u mojoj dok hodam,pozeli da si tu pa se okrenem,kad ugledam sam pustu ulicu,ili neznane prolaznike,razocaram se na tren al nastavljam dalje.
Nista vise ne moze mene povrediti,jel sve to sto sam htela,il ikada pozelela po tebi se poznaje i stobom se zbiva.Kada bi samo mogla ponovo da uzivam u trenucima koji odavno su za nama prohujali.Pitaju me sada zasto volim  toliko vozove?Odgovor im upravo ispisah.Zauvek zauvek,ce moja masta da te smislja i gleda kroz neku senku,secanje ili pricu u knjizi,jel ti si velicina morskih talasa,snage vetra i ljubavnih zanosa,o tebi samo s radoscu umeme pisati,ne trebas mi cak ni sada kada naucih uz zamiosao o tebi disati,
Smisao zivotu,mali pecat ljupkosti slatkoce. Svaki tren postaje nadanje,svaka luka je potajna uteha, zelena trava se pretvorila u lokve blata lisce  i grane se ne razlikuje puno od oronulih zgrada na ulicama.
Sve se uzdrmalo ,potajno poljljuljalo njene korene savladao je ponor u koji tone sve dublje i dublje,i ne moze da se uhvati ni za jedno zeleno drvo.
Ostale su joj samo oronule grane fasade.
    Sve se pomerilo van garanica prirode,lepota je samo spolja,a trulez vlada znutra
Farsa je puna sebe,dobila je za pravo,moguca je osveta,ne zna se kad. Molitva potajno jeca  za stolom punim muva,glas nestaje,gubi se lako kao pero na jakom vetru,kao balon iz decije ruke odleteo je zivot  iz njene duse,sada ostaje samo kruta ljustura  kao deo necega sto se nazivalo zivot.Kuda god da je potekla reka puna suza nije daleko mogla stici,daleko do tvog ramena.Sve postace slepa uspomena ulica pusta lisce uvelo,sve me na prirodu podseca,jedino me muzika cini srecnom.
Svaki tren na tebe mislim,proleti ponekad u zraku miris tvoj,zasto postojis ako nisi moj,zar je tako mali svet ili moje srce odano samo tebi je,da tako nije, volela bih ja.
Nema  vise poljupca tvog ni dodira sve sto je ostalo to su secnja.
Na poljubc tvoj podseca me svaki miris ruze u prolazi i njene mekane latice pune kao tvoje usne,da mi se smese sa strahom da ti ne uteknem.
A na dodir tvoj kao dodir svile koja talasa na vetru vodjenom zvukom svirale,i ponekad moja kosa se sklizne na moje golo rame ili lice,odvede me daleko u dane i sate  nase, blistave trenutke pune neznosti i iskrene strastvene iskre krenuse kao bujica reke kroz zenice mojih ociju.
Shvatila sam ,ljubav nije kad ti neko ugodja il imponuje ,vec ljubav je onda kada te  fascinira pogledom kojim otkriva citav prostrani svemir u tvom bicu.Samo jedan pogled koji znacio mi je  ,sada ostaje tamo gde pociva tama,da ostanem  s tobom i nikada ne budem sama.

Sunce se blago iz postelje od oblaka budi,ustaje.I zracima svojim kroz  roletne na prozoru miluje moje usnule oci.Najtopliji poljubac  dragoga spusta se na vrhove mojih  usana kao poklon za dobro jutro.

"Osecam kako  dise glasno"-pomisli on,i u trenu zeli to da prekine i ukrade mi  jedan mali zagrljaj s grudi.Misao tad na njegovo srce je sletela kao andjeo na bebino rame-"Draga koliko samo volim te".Postji li zemlja u kojoj ima  dovoljno  dana u godini  da se nadisem mirisa tvoje  duse,tvoga tela...i da dovoljno ukradem  poljubaca  na jastuku mekom..pitam se da li  postoji  covek neki koji je  takvo bogatstvo ikada steko.... . .. .. . ....

Ni sama ne znam da li postoji dan ,da ne pomislim na tebe.

Ni sama ne znam da li postoji noc,da se moje oci ne sklope i ne sanjaju ono sto najvise zele  i najludje vole,kako se ljubimo  dok lije kisa  u nekoj ulici u ko zna kom gradu po ko zna koji put.

O,sreco  ne znana zar ne osecas kako u snu zovem te,zar ti kao i ja za ovom ljubavlju ne ceznes i ne brines se kako  provodim  besane noci zar se ne  pitas gde je ona,sto  ceznjom te obasu.

Da ja  zamisljam  kako  me tvoj  pogled  prati negde  na zalasku  Sunca,dok ja setam ritmom nemira koji  pulsira u dusi.

Koliko puta pozelim da te ukradem samo za sebe,i budem sebicna,da!   Istina je da sam sebicna,zasto bih to krila.Ukrala bih te i odvela daleko  i samo  bi te  pazila pogledima milovala,uzvratila svaki poljubac troduplo,i nikada te ne bih pustila iz zagrljaja svog...

Moja najveca sreca bila bi:kada nam se usne  spoje i kada vazduh  disali bi  zajedno mi.Svake noci sanjam isti san,kako ljubim svaki deo tela tvoga,kao ti si sklopio  oci a ja te  prepustam samo svojoj neznosti.Samo za tebe ja ,ilujem svaku boricu i crticu na tvom dlanu,licu...xm.,xm

Plasiti se nemoj ti jer sve to osecam prema tebi je ovaj trenutak slabosti,strasti i lepote koju samo jedno drugom zajedno mozemo dati, trenutatk koji dusa sama pusta  iz sebe davno cuvan  za tebe..

Moj si san  najlepsi,lep kao prvo septembarsko sustanje lisca,i svaki dan nosi neki delic sto na tebe podseca,jer  ti si njegova sustina,njegova lepota,njegova skrivena dubina.

Molicu se bogu do jraja zivota  da mi te blagosilja i cuva na koraku svakom.

Mada su sve ovo reci i misli sto se s jutrom u postelji roje,i misli sto se stalno prevrcu u glavi,

Jedino je istina ti si onaj pravi.

NIKADA NECU ZABORAVITI OBRISE TVOGA TELA KAKO SE SJAJE NA MESECINI, NOCIMA SANJAM TVOJE LICE,USNE I POLJUPCE ZIVIM RITMOM TVOJIH PORUKA KOJE MI ODZVANJAJU U USIMA... NIKADA NECU ZABORAVITI KAKO SMO SE PRIBLIZAVALI JEDNO DRUGOM. PLASILA SAM SE DA SE NE OPECEM OD TEBE JER SAM PATILA JAKO... NIJEDAN COVEK NE MOZE STAJATI U VATRI,A DA GA ONA NE PROGUTA. ALI DODIRNUVSI TVOJU RUKU ,MOJA BI SE SA PUNO VERE I OLAKSANJA ODMARALA. NE KAJEM SE ZBOG SVEGA STO JE BILO IZMEDJU NAS CAK NI U NAJTREZVENIJEM DELU MOGA SRCA.

P.S.Posveceno Dejanu od srca...:)

Kada bi samo znao da sam u rukama tvojim.Moja ljubav raste uzburkano,uljuljkana nespokojem moje duse.Pokusah da je ugusim ali bezuspesno.Ja sam samo senka  a ti blesak sto zraci. Osecam vec te volim,luda sam ne mogu vise.!Tvoje ime je eho jecaja.Ti jednog dana usao si sam,pogledah te ,zaslepi me lepota tvoja i sunce u ocima.Da li shvatas sada ,da li slutis.Zaista sada sve je lepo i blago od kada tebe ugledah.Kada bi samo ovo znao da li bi ti bilo previse.Ah, ne nadah se tome ni u najdrskijoj svojoj zudnji.Ostaje mi samo sada da umrem zbog reci ovih.Za koje on ni ne sluti.Jos uvek osecam neznost ruke njegove dok me je pozdravljala.Opijas me svakim npogledom svojim.Ali poljubac zelim svakog dana sve vise i vise.Sta je poljubac u stvari? Jedan blizi zavet jedno obecanje necujno priznanje..trenutak vecnosti,nacin kako da se srce malo proba i dusa udahne na vrhove usana.Nikada oci moje duso najmilija i moj pogled ,poljubiti nece sve pokrete tvoje.Ah da znas od kada sam te ugledala srce mi ne bese bez tvog ni minuta,i na drugom svetu bice tebi verno ...volecete uvek neizmerno.

Ti si najlepsa slika koju je moje bice okacilo na zid duse i citav moj univerzum je naklonjen njoj.Tvoj osmeh mi je stalno pred ocima njegov siroki sarm je samo prividna slika onoga sto on stvarno govori.  Verujes mi vidim samnom bi bilo gde ovog trena.Podsmehujes se mojoj naivnosti kradom,ali ipak je krades samo za sebe.Sve to jedan osmeh krije.Sreco, pomislim tada, ne to ljubav nije?

To sto ja osecam vise je od planine bogova Olimp,jace od bure i talasa sto je u ritmu prate...To je savrsenstvo trenutka toga,ni tuga ni sreca ni  bilo kakva radost treca,vec bi ja samo za jedan taj tvoj osmeh zivot dala. (Даље)