Poezija

NIKADA

12:37 AM 4/6/2008
  Sve se u glavi muti,svaka rec je bezutesna...
No sinocni susret je otvorio na srcu jos jednu ranu.
pogledi su se spojili,ona je jurcala kroz usporenu masu ljudi,koja je sto se brze kretala izgledala sve usporenije,konacno stigla je u hol ,oh,ne..opet gomila  ljudi koja  nasrce svi  izlaze,nekuda idu bas kuda idem i ja,zaista  cudo...no ona i dalje ne gubi nadu,trazi poglede plave krupne ispunjene zamisljenoscu.Zasto ga nigde nema?? Ah,zasto ga nee..i
Konaco,smedja jakna i rep koji pada preko,mali svezanj smedje svile,zavezan onako neobavezno.Da to je on,to su njegove ruke pune velicanstvenosti,pokretale su se uvek spontano,bez naglih pokreta.U njenoj glavi je bila pomisao,boze kako je lepota ovog drazesnog bica  beskonacna,njegove crte podsecale su na nesto skriveno odavno samo meni znano,na nesto vredno pomena,na senku iz prohujalih snova,na  nesto sto ipak ne sreces svaki dan.Stajala je dugo ,a te sekunde posmatranja, trajale su kao milioni godina prozivljenih duboko i istinski.Skupljala je hrabrosti da mu pridje,milion zelja  joj se petljalo po glavi,pridji mu,zanemari njegovo ranije odbijanje,ostavi  to po strani,davno izgubljeni ponos,ah,kome to danas sluzi na cast.Sve je zelela da ucini samo za pogled te nesvakidasnje pojave,njegove oci,mislila je ,boze pa ja sam poludela,opsednuta,imala je osecaj da je u njegovom telu sada dok trenuci milionitih delica sekundi lete,poznavala je njegovo telo dobro,kao i dusu,rastopila se u njega,njene oci bi se radosno s puno smirenosti ,s puno ljubavnih talasa pruzale prozracno ka njegovim.Mozda jos samo koji trenutak,uhvatila ga je  za rame, blago stiskajuci,odjedanput ,potno spontano,on se okrenuo.I u momentu,nasmesio se a ona je bila u vasioni,medju oblacima,na nekom velelpnom zamku,u bajci,na prostranoj livadi...Da! Taj osmeh joj je pruzao ,mnogo,citavo prostranstvo,ah,zamisljala je more cvetnih stabala jabuke kako se polako polako penju ka belim oblacima,ti oblaci su bile njgove oci,a stabla svetlost koja je iz njih  polako dopirala.Zatim je blago pruzio  svoju ruku ka njenoj,i ona je takodje,rukovase se zatim se u njenoj dusi uskoleba sva ta  sigurnost, mirnoca,blazenstvo,hrabrost je naprosto... iscezla.Okrenula se i otisla sa pozdravom u poluokretu,brzo ju je sustigao onaj poznati trenutak straha od samoce ,samoce koja zna da rastrgne njenu tananu dusu.Misli su joj potpuno,nestale.Nije zelela da pati,jako ga voli,obozava...cak sta vise niko mu nije dovoljno blizak ,ma ni za prineti.Zasto ,pitala se dugo,surova je ta sudbina  ako je  i ima,govorilo je njeno namuceno srce.Volim ga,boze volim ga,moja hrana bila bi samo nasa ljubav ,niti hleb niti voda,nam ne bi trebala,zatim se u njoj uskolebase suze,zdrhtase joj grudi,zgrci se vilica,i njene smejalice se gorko rasirise,i ponovo pomisli....ne ne moze se ovako zavrsiti...bozee...ja,samo njemu pripadam ja sam njegova druga polovina,pricam tebi jer me ti jedini razumes..eh, glupo je znam jer  je on u kvazi ljubavi sa tom tamo,devojkom,koja nikada nije kraj njega,koja ne zna da mu pruzi paznju,koja ga ne ispunjava ic,ne,..heh..i to je suvise velika rec,za takvo jedno jadno, potpuno ne ispunjenje duse.Kada god bi pozeleo dosla bi mu i oprostila,jer to je prava ljubav ,zar ne,ona ne poznaje granice i zauvek vlada  dusom.Boze reci mi bar ti, da nije prazno razmisljanje moje...suze su navirale dok je posle koncerta pesacila kuci,sve je bilo besmisleno ,ponekad i postojanje ali nada nikada ne prestaje,iako zvuci nemoguce mozda  se dogodi davno sanjani san,,mozda ...nije svemu kraj.
     Usla je u gradski prevoz,sela,blago gledajuci ni ka podu ni kroz prozor,ona u stvari nije gledala nigde,pred njom je gorela  zelja da gleda u njega.Krila se vesto od tudjih pogleda,bila mu je i pogledom verna,i dusom i telom...a telo boli otice iz unutra ,sva ta mesta na kojima su bile njegove usne sada su bolne tacke bez izlecenja,predpostavljate sta bi je izlecilo
  Hahahhaha,samo,pa makar,jos onako jedan onaj pogled njegov,pun uzbudjenja i smirenosti u isti mah.Da je zacara,i nestane kao vetar pun slatkih uzdaha,.,.,mir je zavladao u njenoj dusi ,sada cuti i bori se protiv talasa tuge koji zele da je sruse,i poruse njeno poljuljano srce..