Poezija

EUFORIJA

Ne sanjam, ne trepcem,ne lazem, ne trazim nista.
Jedino uzdisem za tobom,ponekad vidim tvoju senku u mojoj dok hodam,pozeli da si tu pa se okrenem,kad ugledam sam pustu ulicu,ili neznane prolaznike,razocaram se na tren al nastavljam dalje.
Nista vise ne moze mene povrediti,jel sve to sto sam htela,il ikada pozelela po tebi se poznaje i stobom se zbiva.Kada bi samo mogla ponovo da uzivam u trenucima koji odavno su za nama prohujali.Pitaju me sada zasto volim  toliko vozove?Odgovor im upravo ispisah.Zauvek zauvek,ce moja masta da te smislja i gleda kroz neku senku,secanje ili pricu u knjizi,jel ti si velicina morskih talasa,snage vetra i ljubavnih zanosa,o tebi samo s radoscu umeme pisati,ne trebas mi cak ni sada kada naucih uz zamiosao o tebi disati,
Smisao zivotu,mali pecat ljupkosti slatkoce. Svaki tren postaje nadanje,svaka luka je potajna uteha, zelena trava se pretvorila u lokve blata lisce  i grane se ne razlikuje puno od oronulih zgrada na ulicama.
Sve se uzdrmalo ,potajno poljljuljalo njene korene savladao je ponor u koji tone sve dublje i dublje,i ne moze da se uhvati ni za jedno zeleno drvo.
Ostale su joj samo oronule grane fasade.
    Sve se pomerilo van garanica prirode,lepota je samo spolja,a trulez vlada znutra
Farsa je puna sebe,dobila je za pravo,moguca je osveta,ne zna se kad. Molitva potajno jeca  za stolom punim muva,glas nestaje,gubi se lako kao pero na jakom vetru,kao balon iz decije ruke odleteo je zivot  iz njene duse,sada ostaje samo kruta ljustura  kao deo necega sto se nazivalo zivot.Kuda god da je potekla reka puna suza nije daleko mogla stici,daleko do tvog ramena.Sve postace slepa uspomena ulica pusta lisce uvelo,sve me na prirodu podseca,jedino me muzika cini srecnom.
Svaki tren na tebe mislim,proleti ponekad u zraku miris tvoj,zasto postojis ako nisi moj,zar je tako mali svet ili moje srce odano samo tebi je,da tako nije, volela bih ja.
Nema  vise poljupca tvog ni dodira sve sto je ostalo to su secnja.
Na poljubc tvoj podseca me svaki miris ruze u prolazi i njene mekane latice pune kao tvoje usne,da mi se smese sa strahom da ti ne uteknem.
A na dodir tvoj kao dodir svile koja talasa na vetru vodjenom zvukom svirale,i ponekad moja kosa se sklizne na moje golo rame ili lice,odvede me daleko u dane i sate  nase, blistave trenutke pune neznosti i iskrene strastvene iskre krenuse kao bujica reke kroz zenice mojih ociju.
Shvatila sam ,ljubav nije kad ti neko ugodja il imponuje ,vec ljubav je onda kada te  fascinira pogledom kojim otkriva citav prostrani svemir u tvom bicu.Samo jedan pogled koji znacio mi je  ,sada ostaje tamo gde pociva tama,da ostanem  s tobom i nikada ne budem sama.