Poezija

Sunce se blago iz postelje od oblaka budi,ustaje.I zracima svojim kroz  roletne na prozoru miluje moje usnule oci.Najtopliji poljubac  dragoga spusta se na vrhove mojih  usana kao poklon za dobro jutro.

"Osecam kako  dise glasno"-pomisli on,i u trenu zeli to da prekine i ukrade mi  jedan mali zagrljaj s grudi.Misao tad na njegovo srce je sletela kao andjeo na bebino rame-"Draga koliko samo volim te".Postji li zemlja u kojoj ima  dovoljno  dana u godini  da se nadisem mirisa tvoje  duse,tvoga tela...i da dovoljno ukradem  poljubaca  na jastuku mekom..pitam se da li  postoji  covek neki koji je  takvo bogatstvo ikada steko.... . .. .. . ....

Ni sama ne znam da li postoji dan ,da ne pomislim na tebe.

Ni sama ne znam da li postoji noc,da se moje oci ne sklope i ne sanjaju ono sto najvise zele  i najludje vole,kako se ljubimo  dok lije kisa  u nekoj ulici u ko zna kom gradu po ko zna koji put.

O,sreco  ne znana zar ne osecas kako u snu zovem te,zar ti kao i ja za ovom ljubavlju ne ceznes i ne brines se kako  provodim  besane noci zar se ne  pitas gde je ona,sto  ceznjom te obasu.

Da ja  zamisljam  kako  me tvoj  pogled  prati negde  na zalasku  Sunca,dok ja setam ritmom nemira koji  pulsira u dusi.

Koliko puta pozelim da te ukradem samo za sebe,i budem sebicna,da!   Istina je da sam sebicna,zasto bih to krila.Ukrala bih te i odvela daleko  i samo  bi te  pazila pogledima milovala,uzvratila svaki poljubac troduplo,i nikada te ne bih pustila iz zagrljaja svog...

Moja najveca sreca bila bi:kada nam se usne  spoje i kada vazduh  disali bi  zajedno mi.Svake noci sanjam isti san,kako ljubim svaki deo tela tvoga,kao ti si sklopio  oci a ja te  prepustam samo svojoj neznosti.Samo za tebe ja ,ilujem svaku boricu i crticu na tvom dlanu,licu...xm.,xm

Plasiti se nemoj ti jer sve to osecam prema tebi je ovaj trenutak slabosti,strasti i lepote koju samo jedno drugom zajedno mozemo dati, trenutatk koji dusa sama pusta  iz sebe davno cuvan  za tebe..

Moj si san  najlepsi,lep kao prvo septembarsko sustanje lisca,i svaki dan nosi neki delic sto na tebe podseca,jer  ti si njegova sustina,njegova lepota,njegova skrivena dubina.

Molicu se bogu do jraja zivota  da mi te blagosilja i cuva na koraku svakom.

Mada su sve ovo reci i misli sto se s jutrom u postelji roje,i misli sto se stalno prevrcu u glavi,

Jedino je istina ti si onaj pravi.

NIKADA NECU ZABORAVITI OBRISE TVOGA TELA KAKO SE SJAJE NA MESECINI, NOCIMA SANJAM TVOJE LICE,USNE I POLJUPCE ZIVIM RITMOM TVOJIH PORUKA KOJE MI ODZVANJAJU U USIMA... NIKADA NECU ZABORAVITI KAKO SMO SE PRIBLIZAVALI JEDNO DRUGOM. PLASILA SAM SE DA SE NE OPECEM OD TEBE JER SAM PATILA JAKO... NIJEDAN COVEK NE MOZE STAJATI U VATRI,A DA GA ONA NE PROGUTA. ALI DODIRNUVSI TVOJU RUKU ,MOJA BI SE SA PUNO VERE I OLAKSANJA ODMARALA. NE KAJEM SE ZBOG SVEGA STO JE BILO IZMEDJU NAS CAK NI U NAJTREZVENIJEM DELU MOGA SRCA.

P.S.Posveceno Dejanu od srca...:)

Kada bi samo znao da sam u rukama tvojim.Moja ljubav raste uzburkano,uljuljkana nespokojem moje duse.Pokusah da je ugusim ali bezuspesno.Ja sam samo senka  a ti blesak sto zraci. Osecam vec te volim,luda sam ne mogu vise.!Tvoje ime je eho jecaja.Ti jednog dana usao si sam,pogledah te ,zaslepi me lepota tvoja i sunce u ocima.Da li shvatas sada ,da li slutis.Zaista sada sve je lepo i blago od kada tebe ugledah.Kada bi samo ovo znao da li bi ti bilo previse.Ah, ne nadah se tome ni u najdrskijoj svojoj zudnji.Ostaje mi samo sada da umrem zbog reci ovih.Za koje on ni ne sluti.Jos uvek osecam neznost ruke njegove dok me je pozdravljala.Opijas me svakim npogledom svojim.Ali poljubac zelim svakog dana sve vise i vise.Sta je poljubac u stvari? Jedan blizi zavet jedno obecanje necujno priznanje..trenutak vecnosti,nacin kako da se srce malo proba i dusa udahne na vrhove usana.Nikada oci moje duso najmilija i moj pogled ,poljubiti nece sve pokrete tvoje.Ah da znas od kada sam te ugledala srce mi ne bese bez tvog ni minuta,i na drugom svetu bice tebi verno ...volecete uvek neizmerno.

Ti si najlepsa slika koju je moje bice okacilo na zid duse i citav moj univerzum je naklonjen njoj.Tvoj osmeh mi je stalno pred ocima njegov siroki sarm je samo prividna slika onoga sto on stvarno govori.  Verujes mi vidim samnom bi bilo gde ovog trena.Podsmehujes se mojoj naivnosti kradom,ali ipak je krades samo za sebe.Sve to jedan osmeh krije.Sreco, pomislim tada, ne to ljubav nije?

To sto ja osecam vise je od planine bogova Olimp,jace od bure i talasa sto je u ritmu prate...To je savrsenstvo trenutka toga,ni tuga ni sreca ni  bilo kakva radost treca,vec bi ja samo za jedan taj tvoj osmeh zivot dala. (Даље)