Poezija

Kada bi samo znao da sam u rukama tvojim.Moja ljubav raste uzburkano,uljuljkana nespokojem moje duse.Pokusah da je ugusim ali bezuspesno.Ja sam samo senka  a ti blesak sto zraci. Osecam vec te volim,luda sam ne mogu vise.!Tvoje ime je eho jecaja.Ti jednog dana usao si sam,pogledah te ,zaslepi me lepota tvoja i sunce u ocima.Da li shvatas sada ,da li slutis.Zaista sada sve je lepo i blago od kada tebe ugledah.Kada bi samo ovo znao da li bi ti bilo previse.Ah, ne nadah se tome ni u najdrskijoj svojoj zudnji.Ostaje mi samo sada da umrem zbog reci ovih.Za koje on ni ne sluti.Jos uvek osecam neznost ruke njegove dok me je pozdravljala.Opijas me svakim npogledom svojim.Ali poljubac zelim svakog dana sve vise i vise.Sta je poljubac u stvari? Jedan blizi zavet jedno obecanje necujno priznanje..trenutak vecnosti,nacin kako da se srce malo proba i dusa udahne na vrhove usana.Nikada oci moje duso najmilija i moj pogled ,poljubiti nece sve pokrete tvoje.Ah da znas od kada sam te ugledala srce mi ne bese bez tvog ni minuta,i na drugom svetu bice tebi verno ...volecete uvek neizmerno.

Ti si najlepsa slika koju je moje bice okacilo na zid duse i citav moj univerzum je naklonjen njoj.Tvoj osmeh mi je stalno pred ocima njegov siroki sarm je samo prividna slika onoga sto on stvarno govori.  Verujes mi vidim samnom bi bilo gde ovog trena.Podsmehujes se mojoj naivnosti kradom,ali ipak je krades samo za sebe.Sve to jedan osmeh krije.Sreco, pomislim tada, ne to ljubav nije?

To sto ja osecam vise je od planine bogova Olimp,jace od bure i talasa sto je u ritmu prate...To je savrsenstvo trenutka toga,ni tuga ni sreca ni  bilo kakva radost treca,vec bi ja samo za jedan taj tvoj osmeh zivot dala. (Даље)